Kako se naši news
portali uglavnom bave potpuno nebitnim temama, tako je do mene došla vijest da
je jedan naš poznati par odlučio „spasiti brak“. Neka klasična priča, došli su
do točke pucanja, odlučili se rastati, on je otišao od kuće, ali se eto
predomislio i vratio nazad ne bi li „spasili brak“. Nemojte misliti da ovu
uobičajenu sintagmu stavljam u navodnike slučajno. Kad čovjek malo bolje
razmisli - šta uopće znači spašavanje braka?
 |
| Source: www.time.com |
Spašavanje se u
pravilu odnosi na živa bića. Spasiti možemo na primjer Ivicu od utapanja (ako
padne u more, a ne zna plivat). Maricu možemo spasit od traffikinga time da joj
ne damo da se javi na oglas za dobro plaćenu konobaricu. Pericu ćemo recimo u
zadnji čas operirati i tako mu spasiti život. Spasiti možemo i životinje, npr.
udomljavanjem psa iz šinteraja ga spašavamo od eutanazije. Kod spašavanja živih
bića uglavnom govorimo o spašavanju života ili o spašavanju kvalitete istoga.
Možemo spasiti i
stvari. Spasili smo namještaj kad je bujica poplavila kuću, ne moramo kupovati
novi. Spasili smo bicikl od krađe. U biti ne, bicikl nismo spasili, mi smo ga
sačuvali. Nismo ni namještaj spasili, nego smo ga sačuvali. Za koga? Za čovjeka.
Krajnji korisnik svake vrste spašavanja je isključivo čovjek, odnosno živo biće.
Pa šta onda radimo kad spašavamo brak? Pokušavamo spasiti sebe. Mislimo da ćemo
biti „spašeni“ jedino ako ostanemo u braku jer nam se scenarij razvoda iz ovog
ili onog razloga čini ne puno bolji od toga da postanemo žrtva ranije
spomenutog traffikinga. A hoćete li zaista
spasiti sebe ostankom u braku? To je već drugi par rukava.
Ljudi koji nisu
(više) sretni u braku se često pitaju should I stay or should I go. Iako čovjek
intuitivno zna apsolutno sve odgovore na sva pitanja, ipak se kod krucijalnih
životnih odluka volimo voditi nekom logikom i razumom. Potpuno pogrešno, ako
mene pitate, ali eto tako je. I onda zdvojni bračni partneri, najčešće žene,
pričaju svoju tužnu priču prijateljicama i prijateljima i ponavljaju pitanje –
šta misliš, da ga ostavim?
Nitko vam pametan
neće dati savjet da li da se rastanete, jednostavno zato što ne postoji
definicija dobrog braka pa je shodno tome nemoguće znati je li vaš dovoljno loš
da iz njega treba izaći. Ipak, nedavno sam čula jednu zgodnu matematičku
formulu (da, zbilja) koja vrlo jednostavno objašnjava kad je brak vrijedan „spašavanja“,
a ide ovako:
Dobar je samo
onaj odnos u kojem je 1 + 1 > 2. Drugim riječima, vaša zajednica ima smisla
samo ako vas dvoje zajedno imate veću vrijednost od zbroja vas pojedinačno.
 |
| Source: www.bgsu.edu |
Da bi jedan plus
jedan bilo više od dva, za početak jedan mora biti minimalno jedan, dakle ne
smije pasti ispod vlastite vrijednosti, a to se u „lošim“ brakovima često
dogodi. Ponekad partneri u silnim kompromisima i želji da se ispravi
neispravljivo izgube sebe i postanu manji od jedan. U takvom odnosu jedan plus
jedan ne može nikako biti više od dva.
Kvalitetan odnos,
zvao se on brakom ili kako drugačije, omogućuje svim sudionicima da se ostvare
u svojoj punoj vrijednosti, a njihova interakcija daje tome svemu i dodatnu
vrijednost. I tu je sva mudrost. Ako mi netko sad počne pričati o kompromisima,
samo ću ga podsjetiti da je kompromis situacija u kojoj su oba partnera
odustala od onog što žele da bi se provelo ono što ni jedan ne želi. Uostalom,
svi mi znamo koje kompromise možemo napraviti, a koje ne. Grč u želucu (koji
zapravo predstavlja stezanje duše) nam jasno govori kad smo napravili nešto što
nismo trebali.
Ako ste vas dvoje
nekad bili više od dva, ako ima šanse da opet postanete više od dva, onda
vjerujem da se treba potruditi. A ako ste trajno pali ispod jedinice vlastite
vrijednosti i ne možete u tom odnosu nikako doći ni do jedan, a kamoli da
zajedno stvorite više od dva, onda ne znam šta se spašavanjem takvog odnosa
može spasiti.
Vas sigurno ne.
